Aleksandar ulazi u Beograd, tri dana pošto je grad oslobođen. Njegova vojska nadire dalje, izbija na obalu Jadrana i nastavlja prema Mariboru. Umorni ratnik Aleksandar započinje stvaranje države Južnih Slovena, čijim stvaranjem nestaju Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora.
Dok se Aleksandar bori za stvaranje nove države, stiže vest da su boljševici pobili rusku carsku porodicu, među njima i princezu kojom je trebalo da se oženi. Aleksandar telefonira đedu Nikoli, koji je 1917. izbegao u Pariz. Boli ga njegovo nerazumevanje za Jugoslaviju, u kojoj bi da on bude kralj. Na kraju stiže radosna vest iz Zagreba – tamo se kliče ujedinjenju.
Proglašeno je kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca i stvaranje nove države! Mnogi su to dočekali sa oduševljenjem. S druge strane, saveznici su u neprilici, jer su Italiji obećali obalu Jadrana, od Ulcinja skoro do Trsta. Aleksandra potresa bratoubilački sukob na Cetinju.
U januaru 1919. godine,saveznici u Parizu započinju Mirovnu konferenciju šefova pobedničkih zemalja. Iako je Aleksandru tamo mesto, saveznici ga ne pozivaju jer je stvorio državu koju ne priznaju. Aleksandar ipak dolazi na oduševljenje medija, javnosti i postaje zvezda Mirovne konferencije.
Američki predsednik Vudro Vilson oduševljen je idejom nove države i pokreće pitanje priznavanja tokom Aleksandrovog boravaka u Parizu. Zbog nezadovoljstva situacijom u Italiji, predsednik Francuske zove Aleksandra i slavnog vojvodu Mišića da „zastraše“ Italijane. Radi boljeg utiska, doček im priređuje u Strazburu, ne u Parizu.
Pariska konferencija ne može da se završi zbog nerealnih zahteva delegata iz Hrvatske. Aleksandar je od uspeha tog sastanka očekivao priznanje svoje države, koje je nakon toga i usledilo. Beograd je na ulicama i pozdravlja regenta koji se vraća iz Narodne skupštine nakon usvajanja Vidovdanskog ustava. Jedan komunista baca bombu na Aleksandra, ali ona, srećom, pogodi banderu.
Pred polazak u Pariz, Aleksandar se oprašta od oca, kralja Petra, koji leži na samrtničkoj postelji, dok on odlazi na rizičnu operaciju u Parizu. Posle operacije lekari se čitavo leto bore da održe Aleksandra u životu, a u međuvremenu u Beogradu umire njegov otac. Po zakonu, on bi trebalo da položi zakletvu i postane kralj, ali u Parizu kraj njega sede nemoćni lekari i čekaju da izdahne.
Na dvoru u Bukureštu priređena je svečanost na kojoj su se upoznali i verili princeza Marija i Aleksandar. Na medenom mesecu na Bledu, oni shvataju da njihov brak, sklopljen iz državnih interesa, prerasta u ljubav. Po povratku u Beograd, Aleksandar prima novog premijera Bugarske, koji želi da svoju zemlju priključi Aleksandrovoj, a da Aleksandar bude car Južnih Slovena, što se ovom učini plemenito ali naivno.
Stiže grozna vest iz Sofije – pučisti su preuzeli vlast, a nesretnom Stambolskom su odsekli ruku kojom je u Nišu potpisao ugovor o prijateljstvu sa Srbijom, a zatim i glavu. U Zagrebu mitinzi, na kojima Radić zagovara nepoštovanje Ustava i propagira stvaranje Republike Hrvatske, u okviru države SHS.
Aleksandar i Marija kreću na veliku turneju po državi, gde ih narod svuda veoma srdačno dočekuje. U isto vreme sa raznih strana stižu upozorenja iz domaćih izvora, a i francuska štampa o tome piše, da mnogi kralju „rade o glavi“ i da je turneja vrlo rizična. Dok plove Jadranom, Italijani, sa svojih brodova, topovskom paljbom opominju da su tu.
Sledi velika turneja kraljevskog para po Hrvatskoj. Aleksandar je imao neprijatan razgovor sa Pašićem oko bahatosti njegovog sina. Pašića je to jako uznemirilo. Radiću je novi koalicioni partner Svetozar Pribićević. Njih dvojica drže vatrene govore na mitingu u Zagrebu gde Pribićević izjavljuje: „Neka Srbi, već jednom kažu koliko košta ta njihova prolivena krv na Kajmakčalanu, da im platimo i da već jednom zašute!“
Prolazi vreme, a buka u Skupštini ne prestaje. Radić oštro osuđuje Aleksandra i polemike dovode do velikog sukoba. Bes zbog zločina u Skupštini zatresao je Hrvatsku, a Zagreb posebno. Pribićević dolazi kod kralja i traži da se on izvini Hrvatima, na šta mu Aleksandar poručuje da pozdravi Radića i da mu kaže da se on ne protivi otcepljenju Hrvatske.
Kralju dolaze Slovenci uznemireni vešću o amputaciji Hrvatske. Šta će biti s njma u tom slučaju? Stjepan Radić umire. U Zagrebu četiri dana i četiri noći traje defile pored Radićevog odra. Aleksandar dobija novog protivnika koji popunjava Radićevo mesto, Maček.
Kralj Aleksandar pokušava da u razgovorima sa Mačekom i Pribićevićem nađe neko rešenje. Međutim, Maček uporno zastupa ideje na kojima je insistirao i Radić. Kralj putuje brodom Dubrovnik u Istanbul, poveo je i Luku Mesečinu. Pred palatom Dolma Bakče, Aleksandra dočekuje Kemal Ataturk, sa kojim provedi noć u razgovoru.
Aleksandar je u poseti Zagrebu. Čovek koji brine o kraljevoj bezbednosti godinama ima više problema sa Aleksandrom, koji svoju bezbednost ignoriše, nego sa atentatorima. Aleksandar kreće za Marsej, na svoje poslednje putovanje. Doček u Marseju bio je grandiozan, nije zapamćeno da je bilo kog stranog državnika dočekalo toliko građana. Ali nažalost, među njima se našao i Černozemski.
